Nejedinstvo EU oko Kosova
Ali, uprkos naporima domaćina Nemačke da se podrži plan Martija Ahtisarija, nekoliko država EU - Španija, Grčka i Slovačka - izjasnile su se protiv nezavisnosti Kosova, strahujući da bi to izazvalo reakcije na drugim teritorijama sa sličnim problemom.
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je u subotu da se do nove rezolucije Savetu bezbednosti UN o Kosovu mora doći pregovorima i kontaktima svih strana, uključujuchi Rusiju, i tako da se "može računati i s podrškom i razumevanjem Srbije".
U Bratislavi je saopšteno da će Slovačka u Savetu bezbednosti UN podržati novu rezoluciju o Kosovu samo ako u nju budu uključene njene primedbe.
Zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Titov izjavio je u Moskvi da je Rusija ne bi podržala predlog Martija Ahtisarija ako bi se u sadašnjem obliku našao pred Savetom bezbednosti.
Okvir: bezbednosna politika EU Autori plana o Kosovu su visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i komesar za proširenje Oli Ren. Misija bi bila utemeljena na zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici i bila bi do sada najveća civilna misija Evropske unije. Činiće je čitav niz službi -- policija, sudije, carinici i zatvorsko osoblje. Sastanak u Bremenu je bio prvi put da su evropski ministri razmatrali pitanje statusa Kosova, od kako je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari dostavio svoj plan o "međunarodno nadgledanoj nezavisnosti" članicama SB UN.
Istovremeno, u Beogradu i Prištini su održavani sastanci pregovaračkih timova dve strane, koji ni posle više od godinu dana pregovora u Beču uz Ahtisarijevo posredovanje nisu uspeli da približe međusobne stavove. Ren: stav EU 'ključan' za novu rezoluciju UN Oli Ren je, pre sastanka u Bremenu, izjavio da je, po njegom mišljenju, u poslednjih nekoliko nedelja postignut napredak po pitanju jedinstvenog stava Evropske unije i njene podrške Ahtisarijevom planu.
On je rekao da je "jedinstveni evropski stav ključ za usvajanje nove rezolucije Ujedinjenih nacija o Kosovu". Ren je još pre nekoliko dana naveo cenu najavljene evropske misije na Kosovu kao dve milijarde dolara. Deo tog novca treba da otpadne i na otplatu kosovskog dela spoljnog duga Srbije od oko 850 miliona dolara, objašnjava Oli Ren. 'Kada status Kosova bude utvđen Unija će morati da napravi svoju najveću ikada civilnu misiju na Kosovu. Tu misiju nećemo moći da finansiramo samo iz budžeta Evropske unije. Biće nam neophodne donacije zemalja članica EU kao i drugih međunarodnih partnera. Pitanje kosovskog duga će biti rešeno na donatorskoj konferenciji koja će biti organizovana ubrzo po utvrđivanju statusa Kosova. Važno je da Kosovo ubuduće snosi barem deo svojih finansijskih obaveza'. Nadgledanje i poništavanje spornih odluka Da li to znači da Evropska unija namerava da praktično upravlja onim aspektima života na Kosovu za koje će biti nadležna njena planirana misija u pokrajini posle određivanja statusa? BBC je ovo pitanje postavio Lučiji Montanaro Žankovski iz Centra za evropsku politiku u Briselu. "Ne, ideja je da se mnoge nadležnosti, kao što je i do sada bila praksa prenesu sa UNMIKa na lokalne vlasti. Medjutim u odredjenim osetljivim oblastima Evropska unija će u ograničenom vremenskom periodu imati pravo ne samo da nadgleda šta rade lokalne vlasti nego i da poništava njihove odluke." Osetljive oblasti: kriminal i manjine Da li je to zbog toga što je Unija zabrinuta zbog rasprostranjenosti korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu? Da, to je oblast koja je od ključnog značaja jer jasno da na Kosovu još uvek nema dovoljno volje da se krene u suzbijanje tih problema. Smatra se da organizovani kriminal u velikoj meri otežava društveni i ekonomski razvoj na Kosovu i izgradnju demokratije i zato će Evropska unija u toj oblasti imati visoka ovlašćenja. Isto će važiti i za oblast zaštite manjina.
Kratak rok, obimna misija Koliko medjutim Evropska unija ove planove pravi preuranjeno? S obzirom na stav Rusije, nije baš izvesno da će u Savetu bezbednosti biti usvojen Ahtisarijev predlog, a Unija se u suštini priprema da sprovede upravo njegov plan. "Svakako, ima mnogo nepoznanica oko toga šta će se desiti u Savetu bezbednosti u vezi sa Kosovom -- kakvo će rešenje biti usvojeno i kada, da li će EU dobiti mandat za misiju na Kosovu. Bez obzira na to, ako ikada Savet bezbednosti Evropskoj uniji odobri mandat na Kosovu, unija će imati 120 dana da pripremi tu misiju. A budući da Unija u tu civilnu misiju namerava da uputi blizu 2 hiljade ljudi, bilo bi vrlo teško da se to sve obavi ako ne postoji unapred pripremljeni plan." Ruski stav, i pitanje jedinstva u EU Ali ako ne bude rezolucije kojom bi Unija dobila mandat, onda je vrlo teško zamisliti upućivanje te misije na Kosovo. Koliko zvaničnike u Briselu brine stav Rusije, pitali smo Lučiu Montanaro Žankovski. "Mislim da su svi vrlo zabrinuti oko toga dokle su Rusi spremni da idu i da li će -- kada dodje trenutak odluke -- ostati pri sadašnjem stavu." Ni zemlje članice Evropske unije medjutim još uvek nemaju zajednički stav o Kosovu. Sagovornica BBCja o tome kaže: "Mislim da će to biti jedna od ključnih tema na ovom dašanjem sastanku ministara inostranih poslova 27 zemalja unije. I Oli Ren i Havijer Solana apeluju na zemlje članice da prema Ahtisarijevom predlogu zauzmu jedinstven stav i da budu jedinstvene u ovoj kritičnoj fazi jer ako unija ne bude jedinstvena to može da stvori još veće probleme na terenu. Medju zemljama članicama i dalje ima onih koje podržavaju Ahtisarijev plan, onih koje nisu oduševljene idejom o nezavisnosti Kosova i onih koje se zalažu za dalje pregovore. | ||||||||||
U odredjenim osetljivim oblastima EU će u ograničenom vremenskom periodu imati pravo ne samo da nadgleda šta rade lokalne vlasti nego i da poništava njihove odluke
